Sjeti se da zaboraviš | Nedžad Ibrišimović 2/2

Bila sam gimnazijalka kad mi je prijateljica rekla: « Ima jedan pisac i slikar koji je zaljubljen u tebe, želi da te upozna.” Nisam takorekuć imala vremena ni da saznam kako se zove, a on je već stajao na kapiji moje gimnazije. Pomenuo je moju prijateljicu i rekao da mi je donio poklon. Bio je to crtež mlade žene pognute glave, dugačke, nestašne kose, lijepog i vitkog stasa. Činilo se da će to senzualno tijelo svakog časa poletjeti, ali negdje u dubinu zemlje, ne u visine. Imala je na sebi dugu, lepršavu haljinu i naličila na rimsku statuu, iako ne znam zašto mi se takvom činila. Nešto tajnovito, što je isijavalo iz crteža te mlade žene, vraćalo me je u antičko doba.